Aleksandar Vasić za štampano izdanje BIZNIS.RS
Za štampano izdanje BIZNIS.RS dao sam svoj osvrt na brojne zakonske promene i njihove efekte, ali i poslao jasnu poruku kada ćemo imati bolju poslovnu klimu i čemu treba da stremimo.
“Bolju poslovnu klimu ćemo imati kada budemo imali jasne zakone i jednostavne procedure. Ova dva faktora će dovesti do smanjenja korupcije. Kada budemo radili u sistemu u kome je svakom jasno šta treba da radi i kako da se ponaša, moći ćemo da svoje potencijale usmerimo na kreacije i inovacije, a to je jedino što donosi ne samo ekonomsku korist već i zadovoljstvo“
Aleksandar Vasić, osnivač i direktor “POSLOVNI SAVETNIK”
BENEFITI BROJNIJI OD TROŠKOVA
Aleksandar Vasić, poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, smatra da je potreba uvođenja novog i savremenog sistema fiskalizacije aktuelna više od pet godina, a dosadašnji sistem, tehnološki zastareo, nije davao adekvatnu podršku kontrolnim organima u borbi protiv sive ekonomije.
– Sistem e-fiskalizacije donosi brojne novine. Osnovna razlika u odnosu na raniji sistem je da se fiskalni računi koji se izdaju pre štampanja i dostavljanja kupcu dostavljaju Poreskoj upravi. Ovakvim sistemom Poreska uprava ima podatke o svakom prometu u realnom vremenu, a kupac po prijemu fiskalnog računa ima mogućnost da očitavanjem QR koda proveri ispravnost računa i bude siguran da je prodavac evidentirao promet – objašnjava Vasić u razgovoru za Biznis.rs.
Obveznici fiskalizacije, prema njegovom mišljenju, imaće brojne benefite od ovog sistema jer u istoriju odlaze kontrolne trake, štampanje dnevnih i periodničnih izveštaja, obaveze redovnog servisiranja kasa, tako da će objektivno biti smanjeni troškovi koje su obveznici do sada imali.
Naš sagovornik podseća da je država subvencijama pokrila i najveći deo izdataka koje imaju obveznici za zamenu starih fiskalnih kasa novim uređajima. Ipak, ne poriče da je i uprkos prelaznom periodu od šest meseci, koji je država pružila obveznicima kao dodatni period za prilagođavanje, bilo brojnih objektivnih problema.
– Novi zakon je usvojen u toku 2021. godine, a obveznicima je omogućen prelazni period od šest meseci u kom su mogli u potpunosti ili fazno da pređu na novi sistem. Iako na prvi pogled izgleda da je propis usvojen pravovremeno i da je prelazni period bio dovoljan za početak primene, bilo je dosta problema pri prelasku na nove uređaje. Mnogi od problema su bili objektivni, ali ne treba zanemariti ni loše navike, kako privrednika da svoje obaveze izvršavaju u poslednjem momentu, tako i države da usvaja nedorečene propise i da ih do poslednjeg dana menja – navodi Vasić.
Sada, kada je nov sistem u najvećoj meri zaživeo, naš sagovornik smatra da je važno da postoji razumevanje i tolerancija i od strane privrede, ali i od strane države, kako bi se zajedničkim naporima ovaj postupak uspešno okončao.
– Trenutno je evidentan strah privrednika da će biti pod udarom inspekcija i sankcija za nenamerne propuste. U tom pogledu poreski organi moraju da imaju razumevanja i da svoje aktivnosti usmere u pravcu suzbijanja nelegalnog prometa, a ne sankcionisanja privrednika za tehničke i administrativne propuste – dodaje Vasić.
ZAKON O ARHIVSKOJ GRAĐI POKAZAO SVE APSURDE
NAŠEG ZAKONODAVNOG SISTEMA
Iako je Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti u primeni od 2. februara 2021. godine, on i dalje unosi pometnju među privrednicima, koji su do 30. aprila imali rok da dostave svoje arhivske knjige, ali to nisu ucinili jer pojedini arhivi nisu bili u mogućnosti da obrade sve zahteve.
Da su propisi o arhivskoj delatnosti napravili veliku pometnju i stvorili glavobolju privrednicima, potvrđuje i Aleksandar Vasić, poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije.
– Od prvog dana je bilo jasno da je ovo jedan od onih propisa koji se donose da se ništa ne bi rešilo. Umesto jednostavnog rešenja i utvrđivanja šta se smatra arhivskom građom od posebnog interesa, propisana je obaveza vođenja evidencija za sve što se smatra arhivskom građom i dostavljanje nepotrebnih evidencija nadležnim arhivima. Proces utvrđivanja ove oblasti nije smeo da bude započet dok ne budu obezbeđeni elektronski servisi za dostavu podataka – ističe Vasić.
On ocenjuje da je ovaj zakon pokazao i sve apsurde našeg zakonodavnog sistema jer obaveze i rokove propusuju ljudi koji nemaju sposobnost sagledavanja potreba i mogućnosti subjekata na koje se zakon odnosi.
– Loši efekti će biti i ekološki i ekonomski. Ekološki jer ćemo seći šume i proizvoditi papir na kome ćemo štampati besmislene podatke, a ekonomski jer će trošak primene zakona biti cilj samom sebi – zaključuje Vasić.
E-FAKTURE ĆE DOPRINETI ZNATNO BOLJOJ NAPLATI PDV-A
Strukturna reforma, kojoj pripada i zakon o elektronskom fakturisanju, podrazumeva dve mere – uvođenje novog modela fiskalizacije i prelazak na elektronsko fakturisanje. Obavezna primena elektronskog fakturisanja u transakcijama unutar javnog sektora i od privatnog sektora ka javnom startovala je 1. maja. Zakonom propisan način slanja, prijema i čuvanja elektronskih faktura će se postepeno usvajati i za privredne subjekte u međusobnim transakcijama. Mnoge države već primenjuju elektronske fakture, ali se naša opredelila da bude korak ispred i da u ovaj sistem uvede najširi krug obveznika i transakcija, smatra poreski savetnik Aleksandar Vasić.
– Već od 1. maja postoji obaveza da se sve fakture prema javnom sektoru šalju preko ovog sistema. Od početka jula će biti moguće slati e-fakture, a od početka 2023. godine počinje puna primena ovog propisa i obaveza svih obveznika PDV-a da šalju i primaju e-fakture. Država će uvođenjem sistema e-faktura imati sve podatke o obavezama javnog sektora, ali i potpunu kontrolu nad fakturama koje u sebi sadrže PDV, pa se očekuje znatno bolja naplata ovog poreza – ističe Vasić.
Kada je reč o privrednicima, naš sagovornik smatra da će elektronski sistem dostavljanja faktura doneti smanjenje troškova i veću pravnu sigurnost.
– Država se već pri donošenju zakona opredelila za njegovu faznu primenu, što je dobar princip, ali početna zakonska rešenja su bila nedovoljno dobra, pa je od njegovog usvajanja do početka primene bilo značajnih izmena ovog propisa, što je stvorilo dosta problema – ocenjuje Aleksandar Vasić, poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika.
I ZAKON O RAČUNOVODSTVU PRETRPEO IZMENE
Od ove godine se finansijski izveštaji Agenciji za privredne registre predaju u jednom terminu i u nešto drugačijem obliku, a novine koje su propisane poslednjim izmenama Zakona i računovodstvu prvi put su primenjene na sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja za 2021. godinu.
– Pored izmene obrazaca samih finansijskih izveštaja, značajna novina je i propisivanje dodatne obaveze sastavljanja Napomena uz finansijske izveštaje, što je značajno uticalo na povećanje obima posla računovođama. Ozbiljan izazov sa kojim su se računovođe suočile je i skraćenje roka, tako da su ove godine po prvi put finansijski izveštaji morali da budu dostavljeni do kraja marta umesto do kraja juna, kako je to bilo ranijim propisima – objašnjava Aleksandar Vasić, član UO poreskih savetnika Srbije.
Prema njegovom mišljenju, pozitivna promena je činjenica da se statistički i redovni izveštaji dostavljaju istovremeno. Kako ističe, do kraja ove godine pružaoci računovodstvenih usluga imaju obavezu da svoje poslovanje usklade sa novim pravilima i da se upišu u registar, uz prethodno polaganje ispita za sticanje stručnih znanja.
– Razlozi zbog kojih je Zakon o računovodstvu pretrpeo ovako značajne izmene nisu potpuno jasni. Oni su deklarativno navedeni u postupku usvajanja zakona kao potreba da se poboljša kvalitet finansijskog izveštavanja, a postupci javne rasprave i usvajanja zakona praćeni su nizom kontroverzi u stavovima kako stručne javnosti, tako i poslanika skupštine koji su zakon doneli – naglašava on.
DRŽAVA ĆE IMATI POTPUNU KONTROLU NAD PROMETOM
Da će država nakon početka pune primene nove fiskalizacije i sistema e-faktura imati skoro punu kontrolu nad prometom koji se evidentira, ali i veliki broj podataka koji će biti osnov za bolje procene rizika i efikasnije planiranje i sprovođenje kontrola, smatra i poreski savetnik Aleksandar Vasić.
– Ova dva propisa su veoma značajna za nastavak borbe protiv sive ekonomije, ali nisu dovoljni. Potrebno je dodatno podići svest građana o potrebi da i sami učestvuju u ovoj borbi, pre svega kroz zahtev da za novac koji izdvajaju pri kupovini dobiju fiskalne račune, kako bi bili sigurni da deo njihovog novca završava u budžetu, a ne u džepovima nesavesnih trgovaca. Sa druge strane neophodna je i sveobuhvatna reforma inspekcijskih organa i usmeravanje njihove aktivnosti na suštinske probleme – kaže on.
VEĆINA UVEDENIH PROCESA IMAĆE POZITIVNE EFEKTE NA POSLOVANJE
Uprkos brojnim preprekama, poreski savetnik Aleksandar Vasić ocenjuje da će većina novina koje se uvode pre ili kasnije zaživeti i dati pozitivne efekte na poslovanje. Ipak, za njega je ključno pitanje koliko smo svojim znanjem i sposobnostima doprineli da ti pozitivni efekti budu veći i brže vidljivi.
– Bolju poslovnu klimu ćemo imati kada budemo imali jasne zakone i jednostavne procedure. Ova dva faktora će dovesti do smanjenja korupcije. Kada budemo radili u sistemu u kome je svakom jasno šta treba da radi i kako da se ponaša, moći ćemo da svoje potencijale usmerimo na kreacije i inovacije, a to je jedino što donosi ne samo ekonomsku korist već i zadovoljstvo – smatra on.
