PočetnaVesti Kako je SEF zakomplikovao PDV pravila? – Četiri propisa, mnogo pitanja i konfuzije (Aleksandar Vasić za eKapiju)

Iako je digitalizacija poreskog sistema trebalo da donese veću efikasnost i olakšanje za obveznike, uvođenje Sistema elektronskih faktura (SEF) u Srbiji pokazalo je sasvim suprotan efekat, dodatno je zakomplikovalo primenu PDV propisa i unelo konfuziju među preduzetnike. Kako za eKapiju objašnjava poreski savetnik Aleksandar Vasić, problem ne leži u samoj ideji digitalizacije, već u načinu na koji je sprovedena – bez jasne zakonodavne osnove i obrnutim redosledom od uobičajene legislative.

Rezultat je paralelno postojanje više zakonskih i podzakonskih akata koji regulišu ista pitanja, što, prema njegovim rečima, nepotrebno zbunjuje poreske obveznike i urušava pravnu sigurnost.

– Sve se promenilo, samo je suvoparan i nerazumljiv način pisanja propisa ostao isti – ocenjuje Vasić za eKapiju i dodaje da digitalni alati mogu imati smisla jedino ako služe građanima i privredi, a ne produžavanju birokratske konfuzije.

Vasić ističe da su se gotovo dve decenije svi aspekti vezani za PDV nalazili isključivo u propisima o PDV-u, dok je SEF uveo paralelni set pravila kroz Zakon i Pravilnik o elektronskom fakturisanju.

– Ta pravila nisu bila jednostavna, ali smo barem znali gde da tražimo odgovore. Kada je započet veliki državni projekat uvođenja eFaktura, činilo se da ni sama država nema jasnu viziju šta zapravo želi da postigne. Ili, u najmanju ruku, ta vizija nikada nije javno saopštena u celosti. Na početku je SEF trebalo da bude kanal za dostavu elektronskih faktura. Ubrzo je postalo jasno da će prerasti u nešto mnogo veće. Danas dobija obrise kompleksnog sistema za upravljanje PDV-om kao najznačajnijim poreskim prihodom države – objašnjava Vasić.

SEF je, smatra on, doneo i jednu suštinski pogrešnu promenu u redosledu poteza koje povlači država.

– Naime, prirodno bi bilo da se prvo Zakonom reguliše određeno pitanje, zatim da se donesu podzakonska akta, a potom, na osnovu njih, da se razvijaju alati poput portala. Kod SEF-a je proces tekao obrnuto – kako su programeri kreirali portal, tako su se pisala tehnička uputstva, a propisi su se prilagođavali. U krajnjem ishodu, ideja o uvođenju digitalnih alata nije bila sporna, niti je nešto bilo nezakonito, ali su nova pravila unela priličnu zbrku i nelagodnost među korisnicima – ističe naš sagovornik.

On ukazuje da su PDV propisi i dalje na snazi, ali da sada poreski obveznici moraju da tumače čak četiri različita akta kako bi razumeli svoja prava i obaveze – dva zakona i dva pravilnika, o PDV-u i o elektronskom fakturisanju.

– Umesto da nova pravila budu uneta u postojeće PDV propise, donet je potpuno novi set pravila, što je unelo zbrku. Danas su ti propisi usaglašeni, ali i dalje nije jasno zašto je uopšte bilo potrebno da se iste stvari regulišu na dva mesta – kaže on.

Kao rešenje, Vasić predlaže da se iz Zakona i Pravilnika o elektronskom fakturisanju brišu sve odredbe koje se odnose na PDV račune i evidencije. Kako objašnjava, sva pravila vezana za elemente i iskazivanje podataka u eFakturama treba vratiti u PDV zakonodavstvo, dok bi SEF propisi trebalo da ostanu tehničke prirode.

– Sva pravila koja se odnose na elemente i način iskazivanja podataka u eFakturama treba urediti propisima o PDV-u. Propisi o elektronskom fakturisanju treba da sadrže samo jednu kratku odredbu da se procesuiraju računi čiji elementi i način iskazivanja podataka su uređeni propisima o PDV-u – navodi.

Poseban problem, kako navodi, predstavljaju PDV evidencije koje se vode u SEF-u, a koje već sada zamenjuju obrazac POPDV i druge izveštaje koji se predaju preko portala ePorezi.

– Prema još uvek važećim propisima, obveznici poresku prijavu predaju preko sistema ePorezi, a uz prijavu dostavljaju i Pregled obračuna PDV-a (obrazac POPDV). Ovi izveštaji krajem godine odlaze u istoriju, a zamenjuju ih nove evidencije koje se već sada sastavljaju u SEF-u. Novi sistem uvodi dodatnih 20 članova koji regulišu evidencije, pored postojećih 50 članova u PDV propisima. Ovo obavezuje poreske obveznike da odgovore traže u čak četiri akta – Zakonu i Pravilniku o PDV-u, kao i Zakonu i Pravilniku o elektronskom fakturisanju – pojašnjava Vasić.

Sledeći korak bi, kako navodi, bilo pojednostavljenje samih evidencija. Objedinjavanje zbirne i pojedinačne evidencije bilo bi praćeno i brojnim pojednostavljenjima u načinu unosa podataka.

Uveren je da bi pojednostavljenje propisa doprinelo većoj poreskoj disciplini.

– Jednostavnost ne treba poistovećivati sa površnošću. Zalažem se za propise koje je moguće razumeti, primeniti i objasniti onima na koje se odnose. To je temelj efikasnosti, pravne sigurnosti i poverenja u sistem. Ako je propis jasan, ima manje nedoumica kod obveznika i smanjuje se mogućnost nenamernih grešaka. Sa druge strane, ako je propis jasan i njegova primena dosledna, smanjuje se broj onih koji tragaju za “rupama u zakonu” i veruju da neće biti otkriveni – zaključuje Vasić.