Šta je donela reforma paušalnog oporezivanja – SISTEM NEPRAVEDAN PREMA NOVIM PREDUZETNICIMA KOJI NA SAMOM POČETKU PLAĆAJU POREZ PO IZMENJENIM PRAVILIMA
Od 1. januara sledeće godine mnogim preduzetnicima paušalcima u Srbiji mogao bi višestruko da se poveća iznos poreza koji moraju da plate, jer će prestati da važi odredba u Uredbi o paušalnom oporezivanju.Nova uredba o paušalnom oporezivanju uvela je mnoge novine, koje su bile rezultat takozvane reforme paušalnog oporezivanja, koja je trebalo da donese pravedniji i predvidljiviji sistem oporezivanja.“Najveća pozitivna promena je u tome što je od tada poreskim obveznicima dostupan takozvani kalkulator paušalnog poreza i doprinosa. Putem ovog kalkulatora, koji je dostupan na sajtu Poreske uprave, budući preduzetnici, pre donošenja odluke o pokretanju preduzetničke delatnosti, su u mogućnosti da se informišu o iznosu poreskih obaveza koje će morati da plaćaju. Time je obezbeđena transparetnost i predvidljivost”, kaže za Biznis.rs poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić.Ipak, naš sagovornik ističe da je od samog početka primene bilo primetno da reforma nije donela neophodan nivo pravednosti u oporezivanju.“Prelaskom na nov sistem oporezivanja od 2020. godine bilo je jasno da će mnogi preduzetnici koji su osnovani ranije i do tada porez plaćali po ‘starom’ načinu obračuna, primenom novih pravila oporezivanja imati značajno veće poreske obaveze. Da bi se eliminisala mogućnost naglog povećanja poreskih obaveza, uredbom je predviđeno da se tri godine od početka primene novog načina obračuna to jest zaključno sa 2022. godinom, postojećim preduzetnicima-paušalcima porez neće povećavati za više od deset odsto u odnosu na poreske obaveze iz prethodne godine”, podvlači Vasić.Prema njegovim rečima, primenom ovih pravila tim preduzetnicima porez se iz godine u godinu nije povećavao za više od deset odsto, što je za njih bilo prihvatljivo, ali krajnje nepravedno prema, primera radi, novim preduzetnicima koji su odmah po otpočinjanju delatnosti plaćali porez po novim pravilima i imali značajno veće poreske obaveze u odnosu na kolege iz iste delatnosti koje su osnovane pre reforme paušalnog oporezivanja.“Obračuna poreza i doprinosa za paušalno oporezivanje preduzetnika vrši se primenom propisanih poreskih stopa na utvrđenu osnovicu. Poreska osnovice se utvrđuje na osnovu prosečne mesečne zarade u republici, gradu ili opštini, koeficijenta delatnosti, kao i broja zaposlenih i broj stanovnika u gradu ili opštini”, objašnjava Vasić.Na pitanje šta paušalce očekuje od 2023. godine, kada prestane važenje ove zaštitne odredbe, naš sagovornik kaže da se osnovni princip obračuna poreskih obaveza ne menja.“Ako ne dođe do izmene zakona, od naredne godine neće postojati ‘zaštitna odredba’ tako da će mnogi paušalci biti suočeni sa znatno većim poreskim obavezama u 2023. nego u 2022. godini”, zaključuje Vasić.Predavačima stranih jezika ne isplati se otvaranje preduzetničke agencijeKako bi se izbegao scenario potencijalnog zatvaranja preduzetničkih radnji ili prelazak u sivu zonu, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Digitalna zajednica uputili su predlog Ministarstvu finansija da se izmenom Uredbe produži ograničenje povećanja mesečnih obaveza do deset odsto. Inicijativa je dopunjena i dodatnim predlogom – da se promeni način obračuna poreza za deo paušalaca koji posluju preko interneta.Kako je u razgovoru za Biznis.rs objašnjava Mina Simić iz udruženja Digitalna zajednica, norma godišnjeg ograničenja od deset odsto odnosi na sve paušalce i štiti preduzetnike od višestrukog uvećanja poreske obaveze, a između ostalih i radnike na internetu, koji su se odlučili za ovakav vid poslovanja. Drugi deo zajedničke inicijative odnosi se na korekciju obračuna opterećenja za paušalne agencije koje vrše usluge preko interneta.“Konkretno, inicijativa ima cilj da šifre delatnosti koje su dominantne kod lica koja posluju preko interneta tretira kao lokacijski nesenzitivne, na osnovu čega će doći do umanjenja njihovog mesečnog opterećenja. Dve dominantne šifre delatnosti frilensera su – predavači stranih jezika (8559 ostalo obrazovanje) i virtuelni asistenti (8211 kombinovane kancelarijsko administrativne usluge). Ukrštanjem istraživanja Centra za istraživanje javnih politika, Udruženja radnika na internetu i Udruženja frilensera i preduzetnika Srbije došli smo do zaključka da ovih lica ima 39.000”, ističe Simić.Ona problem ilustruje na primeru predavača stranih jezika u Beogradu koji na prihod od 80.000 dinara mesečno za poreze i doprinose moraju da izdvoje preko 50.000 dinara.“Ukoliko ovo lice želi da otvori preduzetničku agenciju njegovo ukupno mesečno opterećenje po pitanju poreza i doprinosa biće veće od 50.000 dinara. Više anketa je potvrdilo da je prosečna zarada predavača na internetu 80.000 dinara. Kada uporedite ove dve cifre lako je doći do zaključka da se ovim licima nikako ne isplati da otvaraju preduzetničku agenciju”, ističe Simić.
