Jednom će doći dan kada će poslanici polemisati oko najvažnijeg godišnjeg zakona – Zakona o budžetu sa istom metodičnošću i strašću koju unose u ostale teme. Srbija će tada, mislim, biti „dovoljno razvijena“ država, umesto države koja stalno juri nešto.
U međuvremenu par utisaka: nikakva bitna, sistemska reforma poreza kod nas nije na vidiku u narednih par godina. Projektuje se snažan rast BDPa, potrošnje, zarada, pa samim time i rast poreskih prihoda u otprilike istoj strukturi kao i do sad.
Ono što će se menjati, ili ono u šta se polažu nade za promenu jeste bolje administriranje sadašnjih poreza koji će se ubirati po logici i stopama kakve su sada važeće. Poreska administracija od strane države bi trebala biti efikasnija (brojnija, sa boljim alatima) i time bi povećala naplatu, tj smanjila poreski jaz. To sa poreskim jazom je kod nas inače dosta maglovito zbog metodologije procene.
Očekuje se i na strani obveznika da efikasnije evidentira i administrira svoje obaveze, u tom cilju menja se set poreskih propisa. Obveznici će ovo, prirodno, videti kao teret i komplikaciju.
Budžet i dalje, u naredne dve godine, neće sadržati prikazivanje poreskih rashoda. „Poreski rashodi“ su olakšice i oslobođenja od standardne poreske strukture, koji razume se, umanjuju iznos naplaćenih prihoda.
Mi dakle nećemo ni znati koliki je efekat raznih poreskih olakšica i oslobođenja, a kamoli da ćemo moći da zaključimo da li su ista bila opravdana i postigla svoj cilj.