Da li je moguć progresivni PDV? (BELEŠKA)

Jedna od najvećih kritika PDVa je njegova regresivnost, jer više opterećuje domaćinstva sa nižim prihodima. Iako svi plaćaju istu stopu poreza, struktura trošenja nije ista: Imućniji pojedinci značajan deo prihoda mogu da ulaže u npr štednju i investicije na koje se ne plaća PDV. Siromašniji skoro sav prihod potroše na robu i usluge neophodne za svakodnevni život.

Tradicionalni pristup rešavanju ovog problema su snižene stope PDV-a za osnovne potrepštine. Međutim, ovakav sistem donosi neravnopravan tretman sličnih proizvoda, dodatne administrativne troškove i stalno iskušenje da se uvode novi izuzeci. Neke evropske države imaju ne dve, već nekoliko stalno ili privremeno umanjenih stopa PDVa.

Nelogičnosti i dileme oko toga šta staviti pod povlašćenu stopu su uvek prisutne. Primera radi, kod nas se ulaznica za holivudski blokbaster sa superherojima u najskupljim multipleks komercijalnim bioskopima oporezuje povlašćenom stopom PDVa od 10%. Ulaznice nisu uopšte jeftine, bioskope pohađaju široke mase, pa ispada da se subvencionišu Holivud i veliki bioskopski lanci.

Obrnuta logika od ustanovljavanja posebnih (umanjenih) stopa bi bila da se PDV-a oslobađa ne roba, već određena grupa potrošača. Svi plaćaju jednu istu stopu PDVa, ali neki potrošači brzo dobijaju subvenciju u vidu povrata PDVa. Može se razmišljati i o varijanti da svi potrošači dobiju subvenciju ali samo do određenog iznosa.

U skorašnjem radnom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), autori Artur Swistak i Rita de la Feria zaključuju da digitalne tehnologije omogućuju dizajniranje progresivnih PDV sistema koji su efikasni, pravični i jednostavni za implementaciju. Tehnologija sada može omogućiti trenutni povrat PDVa svakom građaninu koji je dobio takvu povlasticu od države.

Autori razmatraju nekoliko varijanti a predlažu ovu: uvođenje jedinstvene stope PDV-a uz kompenzaciju u realnom vremenu za domaćinstva sa nižim prihodima. Obim subvencije ne bi bio isti za sve.

Predloženi „progresivni PDV“ ima tri ključna elementa: oporezivanje svih proizvoda po istoj stopi; subvencije za građane sa manjim prihodima;  digitalni mehanizam za brz „povrat“ PDVa subvencionisanom potrošaču. Opšta ideja je smanjivanje društvene nejednakosti uz izbegavanje stigme za siromašnije građane.

Autori su svesni rizika od mogućih prevara i ogromne intruzivnosti ovakvog sistema. Da stavim to na stranu, bilo bi vrlo interesantno da se izračuna mogući efekat ovakvog metoda subvencija u društvu kao što je naše. Koji procenat populacije bi mogao biti subvencionisan, kolika bi trebala jedinstvena stopa PDVa?