Mađarska i orginalne poreske mere (BELEŠKA)

Austrijska vlada i trgovačka komanija SPAR su tužili Mađarsku zbog specijalnog poreza na velike maloprodaje. Evropska komisija će ispitati slučaj.

Mađarska je pre par godina uvela poseban porez koji pogađa najveće maloprodajne lance. Obrazloženje predsednka Orbana je da su strane maloprodaje preterano podigle cene hrane koristeći krizu. Hrana inače čini 50% njihovog ukupnog prometa.

SPAR kaže da je na čistom gubitku jer u njihovom slučaju stopa posebnog poreza dostiže čak 4,5% prihoda, i da su zato izgubili 90 miliona Evra. Nemački Lidl je takođe pogođen, ali daje uzdržane izjave i ne podnosi tužbu.

Propis kao propis naravno ne imenuje strane maloprodaje, ali upravo one su sa svojim konsolidovanim prometima „probile“ granicu i dobile visoku stopu ovog poreza. Domaće maloprodaje, samim tim što su manje, plaćaju između 0% – 1% ove dažbine.

NI prvi ni poslednji put da Orbanova vlada donosi originalne finansijske mere koje pogađaju jake strane firme. Gotovo je izvesno da će i ovo biti ocenjeno kao diskriminacija, narušavanje poštene utakmice i zajedničkog tržišta.

Ciklusi pretnji i zamrzavanja fondova EU prema Mađarskoj su već uobičajeni. Mađarska po pravilu pronađe elemente političkog paktiranja koji su dovoljno bitni za EU da ne bi trpela velike posledice.

U suštini to je sukob ideje da je jedinstveno tržište dovoljno da ujedini mega-strukturu Evropske Unije, nasuprot nedostatku zajedničkih društvenih, političkih i ideoloških vrednosti.

Poreske i carinske politike su kroz istoriju izazvale možda i najveći broj ratova i slomova društava, ali to je već tema za neki drugi tekst. U današnje vreme Evropa ih ipak (za sada) uspešno rešava strpljivom diplomatijom.

 

piše: Aleksandar Vasić