Oporezivanje frilensera

Neka zapažanja sa okruglog stola u Institutu za uporedno pravo.

Država je prepoznala značaj IT sektora, ali je to “saopštavala” na čudan način. Godinama je bila potpuno pasivna u oporezivanju. Verovatno je okretanjem glave podsticala neformalno zapošljavanje i istovremeno formalno smanjenje stope nezaposlenosti.

Naknadno je utvrdila prilično povoljne modele oporezivanja, ali je i nametnula obavezu da se izmire obaveze iz prethodnih 5 godina. Ovo se odnosilo i na druge vrste poreza, ne samo za IT ljude.

Iako je obaveza oporezivanja uvek postojala, IT radnici su se vodili (ne)činjenjem države birajući da smatraju da praksa neoporezivanja suštinski predstavlja poresko oslobađanje. To je prvo nerazumevanje naših frilensera: odnos države i poreskog obveznika tradicionalno nije ravnopravan i partnerski i to nije specifičnost naše države. Ako se tu i tamo može pregovarati oko visine i dinamike plaćanja poreza, oko činjenice da li jesi ili nisi poreski obveznik praktično nema govora.

Danas je oporezivanje frilensera uređeno i jasnije saopšteno. Manje ili više je pravedno, ali je jednostavno.

Sada je primetno i drugo nerazumevanje jednog dela frilensera – nerazumevanje principa oporezivanja.

Naš sistem, kako poreza tako i socijalnih doprinosa, karakteriše solidarnost i uzajamnost, a ne srazmernost (datog i dobijenog). Solidarnost znači da oni koji su danas u snazi i ostvaruju prihode plaćaju doprinose da bi benefit imali deca, stari i oni koji su sada u zdravstvenoj potrebi. Sutra će nova generacija finansirati lečenje i prinadležnosti trenutno produktivne generacije.