Amerika i strast za poreze

Američka izborna godina može delovati vrlo čudno jer su kandidati dva starca. Ipak, iza njihovih leđa se vodi uobičajena žestoka bitka sposobnih, ogromnih i vrlo upornih tabora za svaki dolar poreza i budžeta.

U ostalom svetu budžeti i porezi se predlažu uz škrta objašnjenja, sa ozbiljnošću pa i dosadom. Ne u Americi. To mora biti drama, marketing i spektakl. Paketi poreskih zakona dobijaju grandiozna i optimistična imena. Borba za usvajanje traje mesecima uz krajnje složene pregovore, kompromise i čudne tradicije.

Ljubitelj fiskalne oblasti može da uživa u priličnoj javnosti i strastvenosti čitavog procesa. (Amerikanci, da se razumemo, ne mogu da izaberu ni najboljeg košarkaša bez 300 dana debatovanja i bezbroj specijalnih emisija, iako je u tom pitanju stvar jelte, očigledna).

Budžet i poreske zakone moraju da usvoje oba skupštinska doma, a pošto često predsednik nema jasnu većinu u njima dolazi do natezanja i intenzivnih pregovora. Lobisti vuku za svoje industrije u suprotnim smerovima. Ako u Senatu nema većine od 60% opozicija može da opstruira izglasavanje (filibaster) beskrajnim diskusijama i proceduralnim trikovima.

Trenutno je u skupštinskoj proceduri nacrt „Zakona o poreskim olakšicama za porodice i radnike“. Naslovi paketa poreskih zakona u Americi su grandiozni, ulepšani i u funkciji političkih poena. Razumljivo je da vladajuće Demokrate žele da pred izbore poreskim olakšicama pridobiju siromašnije porodice sa decom, svoje glasače. Ali, kako će to progurati kroz parlament kad nemaju većinu?

Radi se o tome da unutar ovog paketa postoji i drugi zakon koji daje olakšice kompanijama. Vlasnici kompnija su često sponzori Republikanaca. Biće im omogućeno da celokupne troškove domaćeg „istraživanja i razvoja“ prikažu u jednoj godini umesto tokom pet godina. U oba zakona olakšica važi i unazad.

„Cena“ zakona se uvek izražava zajedno sa predlogom. „Obveznici će uštedeti 70 milijardi dolara“. Odakle pare za ovaj minus u budžetu? Vlast će odbiti dalje subvencije firmama koje su tokom Covida zadržale zaposlene. Zaključili su da su do sada namireni svi koji su stvarno pretrpeli štetu, a da se sada javljaju samo varalice. Doduše, to su mogli da urade i bez novih olakšica, ali izbori.

Ako pobedi, Bajden će povećati poreze koje je Tramp smanjio istorijskom reformom 2017. „Zakonom o smanjenju poreza i (novim) poslovima!“. Tim paketom je porez na dobit smanjen sa maks 35% na 21%. Tramp tvrdi da je za toliko (trilion i po US$) povećan GDP Amerike, i da će dodatno smanjivanje doneti još poslova i rasta.

Istovremeno Bajdenov sin je pod krivičnom istragom za utaju poreza. Ne zbog  toga što je od Ukrajinaca dobio pare, već što nije platio porez.

Paralelno, Tramp je osuđen da plati 350 miliona dolara jer je podnosio lažne prijave drastično uvećavajući svoju imovinu.

Kandidatima sve ovo nameštaju zlobni protivnici, treba li sumnjati. Deficit i rast javnog duga? To je priča za slabe lidere.

piše: Aleksandar Vasić