APRIL – mesec finansijske pismenosti (BELEŠKA)
Aleksandar Vasić Čitam istraživanje Eurobarometra (instrument Evropske komisije) koje kaže da svega trećina stanovnika EU veruje savetima o ulaganju novca koje dobijaju od stručnih profesionalaca.
Radi se o tome da ljudi većinu saveta dobijaju od banaka, osiguravajućih društava i drugih komercijalnih organizacija. Uverenje da ove organizacije više brinu o svom interesu nego o građaninu je razumljivo.
Još manji procenat populacije stvarno razume princip kumulativne kamate („kamata na kamatu“). Govorimo o najrazvijenijim državama sveta. Istini za volju, gotovo je nemoguće shvatiti kako povećanje kamatne stope od par procenata povećava ratu za stan za 30%.
Istovremeno još manji broj ljudi se obraća po finansijske savete nezavisnim stručnjacima, jer to uglavnom košta na kratke staze, a dugoročna korist se psihološki teže uočava.
Takva situacija traje i iako finansijska pismenost postepeno raste u bogatijim društvima, vrlo sporo se popravlja. Nisam nešto siguran da će nezavisne digitalne valute poboljšati opštu pismenost, jer su one po prirodi kriptične i apstraktne.
Široke mase su dakle hronično neobaveštene i bombardovane finansijskom propagandom („uđeš, izađeš, gotovo“), a napori ka objektivnoj i dobronamernoj finansijskoj edukaciji su slabašni i simbolični.
Da li bi onda bilo razumno bankama zabraniti reklamiranje iz istih razloga iz kojih je zabranjeno farmaceutima i proizvođačima alkohola i duvana? Da iznad ulaza u banku stoji natpis: „Oprez! Korišćenje usluga ove ustanove može vam doneti teške posledice po ekonomsko, porodično i duševno blagostanje“.
Samo pitam ☝️
piše: Aleksandar Vasić
