Privremeno smanjenje PDV-a kao reakcija na krizu (BELEŠKA)
Inflacija je dosegla visoke stope u prethodne dve godine. U većini evropskih zemalja ovi procenti nisu viđeni decenijama.
Evropska centralna banka je počela da diže kamate tek od juna 2022. da bi umanjila efekte porasta cena hrane i energenata. Prethodno je EU dozvolila da se u istom cilju posebne stope PDVa na ključne robe i usluge privremeno smanje.
Španija je npr još krajem 2021. privremeno smanjila PDV na električnu energiju sa 21% na 10%, a naredne godine je smanjila stopu na struju i gorivo na svega 5%. Zatim je posebna stopa PDVa za jestivo ulje i testenine smanjena na 5%, a za hleb, voće i povrće čak na 0%.
Objašnjenje je izričito: želimo da olakšamo građanima i obuzdamo inflaciju.
Akcija je, kažu, uspela jer je inflacija pala sa 10,5% u avgustu 2022. na 5,5% u januaru 2023.
Većina država u EU su iskoristile mogućnost da privremeno smanje PDV na energiju i osnovne namirnice. Takođe su i neke države koje nisu članice poput Severne Makedonije pribegle ovoj meri.
Predlozi da se slične mere primene tokom krize u Srbiji nisu naišli na podršku države. Objašnjenje je da se efekti umanjenja neće preneti na običnog potrošača već da će proizvođači i trgovci prisvojiti korist.
U Nemačkoj procenjuju da je konkurencija dovoljno velika i da efekat smanjenog PDVa treba da se prelije između 60% i 80% na krajnjeg kupca.
E sad, čini se da postoje tri mogućnosti u vezi sa “olakšavanjem građanima i smanjenjem inflacije”:
• Možda su ove mere promašene i nisu bitan uzrok smanjenja inflacije u EU?
• Možda su naša privreda i stanovništvo drugačiji od većine evropskih država?
• Možda je naša država jednostavno lenja da se ozbiljnije uhvati u koštac sa inflacijom?
(Ilustracija prikazuje stopu inflacije u Euro zoni u poslednjih godinu dana.)
piše: Aleksandar Vasić