Privremeno smanjenje PDV-a kao reakcija na krizu (BELEŠKA)

Inflacija je dosegla visoke stope u prethodne dve godine. U većini evropskih zemalja ovi procenti nisu viđeni decenijama.

Evropska centralna banka je počela da diže kamate tek od juna 2022. da bi umanjila efekte porasta cena hrane i energenata. Prethodno je EU dozvolila da se u istom cilju posebne stope PDVa na ključne robe i usluge privremeno smanje.

Španija je npr još krajem 2021. privremeno smanjila PDV na električnu energiju sa 21% na 10%, a naredne godine je smanjila stopu na struju i gorivo na svega 5%. Zatim je posebna stopa PDVa za jestivo ulje i testenine smanjena na 5%, a za hleb, voće i povrće čak na 0%.

Objašnjenje je izričito: želimo da olakšamo građanima i obuzdamo inflaciju.

Akcija je, kažu, uspela jer je inflacija pala sa 10,5% u avgustu 2022. na 5,5% u januaru 2023.

Većina država u EU su iskoristile mogućnost da privremeno smanje PDV na energiju i osnovne namirnice. Takođe su i neke države koje nisu članice poput Severne Makedonije pribegle ovoj meri.

Predlozi da se slične mere primene tokom krize u Srbiji nisu naišli na podršku države. Objašnjenje je da se efekti umanjenja neće preneti na običnog potrošača već da će proizvođači i trgovci prisvojiti korist.

U Nemačkoj procenjuju da je konkurencija dovoljno velika i da efekat smanjenog PDVa treba da se prelije između 60% i 80% na krajnjeg kupca.

E sad, čini se da postoje tri mogućnosti u vezi sa “olakšavanjem građanima i smanjenjem inflacije”:

• Možda su ove mere promašene i nisu bitan uzrok smanjenja inflacije u EU?

• Možda su naša privreda i stanovništvo drugačiji od većine evropskih država?

• Možda je naša država jednostavno lenja da se ozbiljnije uhvati u koštac sa inflacijom?

(Ilustracija prikazuje stopu inflacije u Euro zoni u poslednjih godinu dana.)