BEPS – međunarodni sporazum o sprečavanju erozije poreske osnovice (BELEŠKA)

Kako funkcioniše istorijski globalni sporazum o minimalnom oporezivanju dobiti najvećih međunarodnih korporacija? Uprošćeno, možemo to da vidimo na primeru Švajcarske, koja je nedavno na referendumu velikom većinom usvojila zadatu minimalnu stopu od 15% poreza na dobit globalnih divova.

Takozvani drugi stub sporazuma kojeg su potvrdile zemlje OECD omogućuje državama da ukoliko određena kompanija putem filjale u stranoj zemlji plati manji efektivni porez od 15% – matična država može da dodatno oporezuje dobit date kompanije do pomenutog iznosa.

Nominalna stopa poreza na dobit u skoro svim evropskim zemaljama ni do sada nije bila manja od 15%, ali su internacionalne korporacije korišćenjem raznih lokalnih povlastica i neotkrivanjem sporazuma sa lokalnim vlastima uspevale da spuste efektivnu (stvarnu) stopu daleko ispod ove cifre, nekad čak i ispod 1%.

Novo pravilo kaže da u takvom slučaju korporacija nije završila svoje poreske obaveze, već da matična država (npr Sjedinjene Države) može da naplati dodatni porez do iznosa od stvarnih 15%.

I sad primer Švajcarske. Zbog specifičnog ustavnog uređenja bio je neophodan referendum o ovom pitanju. Švajcarska je vrlo pažljiva prema bogatim strancima i kompanijama. Građani znaju da država ima velike koristi od povoljnosti koje se daju svetskim firmama.  U kampanji nikako nije bila tema želja da se umanje profiti međunarodnih firmi koje imaju sedište u alpskoj državi, ili da se doprinese pravednosti u raspodeli bogatstva. Motiv nije ni nedostatak novca u budžetu. Tema je bila: „Pod pritiskom smo, ako im porez ne naplati naša vlada – naplatiće neka druga, a i bićemo crne ovce!“.

To je poenta novog globalnog sporazuma koji jeste istorijski, jer delimično inovira skoro stotinu godina star i čvrst međunarodni sporazum o oporezivanju u mestu stvaranja prihoda.

piše: Aleksandar Vasić