Budućnost PDV – oporezivanje prometa ličnih podataka (BELEŠKA)
Evropski javni tužilac je pokrenuo istragu protiv Fejsbuka u vezi sa neplaćanjem PDVa. Fejsbuk i firme koje se oglašavaju preko njega naravno plaćaju propisani PDV. Ali, ovde se radi o nečem drugom – navodnoj trgovini ličnim podacima koja se odvija između Fejsbuka i individualnih korisnika. Prekršaj deluje neobično, jer nikakav novac nije promenio ruke. Istraga je u toku i ne znaju se detalji. U ime Evropskog javnog tužioca istragu vode italijanski stručnjaci i njen ishod može promeniti poresku politiku i internet poslovanje u 21. veku.
Istraga smatra da je Meta trgovala sa pojedinačnim korisnicima koristeći njihove lične podatke. Meta (Fejsbuk) smatra da pruža servis koji ljudi koriste dobrovoljno i da od korisnika ne traži nikakvu protivuslugu. Traženje protivusluge bi bio element za uspostavljanje svojevrsnog trgovinskog odnosa. Dokazi o prirodi odnosa između Fejsbuka i pojedinačnih korisnika se mogu pronaći u obimnom ugovoru tj „Uslovima korišćenja Fejsbuka“ koje smo svi klikom morali da prihvatimo (premda ga skoro niko nije pročitao). Na primer ovaj deo:
„… Umesto da plaćate za korišćenje Facebook-a i drugih proizvoda i usluga koje nudimo, korišćenjem Meta proizvoda … potvrđujete da vam možemo pokazati personalizovane oglase i drugi komercijalni i sponzorisani sadržaj za koji nam preduzeća i organizacije plaćaju da ih promovišemo. Koristimo vaše lične podatke, kao što su informacije o vašim aktivnostima i interesovanjima, da bismo vam prikazali personalizovane oglase i sponzorisani sadržaj koji bi vam mogao biti relevantniji.
… Mi ne prodajemo vaše lične podatke. Dozvoljavamo oglašivačima da nam kažu stvari kao što su njihov poslovni cilj i vrsta publike koja želi da vidi njihove oglase (na primer, ljudi između 18 i 35 godina koji vole biciklizam). Zatim prikazujemo njihov oglas ljudima za koje mislimo da bi mogli biti zainteresovani…”
Obrazloženje je u današnjem dobu blago rečeno smešno. Platforma (ne samo Fejsbuk već i svaka druga) je ne samo uzela naše demografske podatke, već neprestano snima naše ponašanje, svaki naš potez, sabira i ukršta te podatke. Ona pravi naše marketinške i psihološke profile, poznaje nas bolje od nas samih, a sve da bi nam prikazala „ono što bi nas moglo interesovati“? U stvarnosti, 90% onoga što nam prikazuje nas uopšte ne interesuje već nam natura reklame.
I zato istraga kaže: „Džabe ste vi to napisali, jasno je da prodajete lične podatke, pa to je vaš osnovni biznis.“ Zaista, lako je shvatiti da je ogromna baza korisnika i stalno rastućih podataka o njihovom ponašanju vid aktive Fejsbuka. Nematerijalno ulaganje od kojeg imaju ogromnnu novčanu korist.
I tu se iza brda pomalja novitet: istraga hoće da pokaže da Fejsbuk trguje ne samo sa oglašivačlma, već i sa običnim korisnicima. Iako novac između platforme i korisnika ne menja ruke, to bi moglo da ima karakter barter trgovine. Jer gde je i kako je Fejsbuk nabavio tu „robu“ koju prodaje oglašivačima? Na kojoj teritoriji? Da li je stvarno dobio na poklon ili je zapravo vid trgovine u pitanju?
Italija, kao i mnoge druge jurisdikcije, smatra i barter trgovinu oporezivom. Donacija i poklon se daju bez traženja protivusluge pa nisu oporezivi, ali ovo sa platformama je trajni odnos u kojem stalno važe međusobne obaveze. To liči na trgovinu. Ako isključite kolačiće i time onemogućite platformu da ubira vaše podatke, mnogi sajtovi će vam uskratiti pristup. Kada platimo licencu za Microsoft Office karakter trgovine je očigledan. Ali kada bez novca koristimo Gmail i Google Docs mi zapravo plaćamo stavljanjem svih svojih podataka i dokumenata, celog svog života na uvid.
I tu je zaplet: ako odnos između indivudualnih korisnika i Fejsbuka (ili koje druge platforme) ima karakter trgovine zašto se onda ne bi naplaćivao porez na promet, tj PDV? Možda je teško utvrditi novčani iznos tog prometa, ali recimo da nije nemoguće.
Ali od koga bi se naplaćivao PDV (ili možda neki drugi, neki novi porez)? Mogli bismo se zapitati „pa dobro, u toj budućnosti u kojoj poreske vlasti prate tehnologiju i nove vidove ekonomskih koristi, da li će nameravati da oporezuju i nas obične korisnike jer evidentno imamo priličnu korist od besplatnog korišćenja i-mejlova, dokumenata, Gugl mapa“?
Teško, sve i kada bi hteli. Iz mnogo razloga je neracionalno ako ne i nemoguće oporezovati pojedinčne korisnike za korist koju imaju od neplaćene upotrebe internet servisa. Kako bi se uopšte utvrdila tačna korist koju svaki pojedinac ima od korišćenja određenog servisa? To bi bilo neisplativo (suviše sitna suma) i regresivno po prirodi (siromašniji više koriste besplatne servise).
Podaci o pojedinačnom korisniku uglavnom nisu posebno ekonomski vredni. Smatra se da Meta zaradi prosečno 40 dolara godišnje po korisniku. Ali kada saberemo i ukrstimo milione korisnika i milijarde podataka o njihovom ponašanju dobijamo ogromnu vrednost. Zato je drugačlje sa velikim internet kompanijama. One su na početku procesa prividno razbile svoju korist od korišćenja ličnih podataka na bezbroj pojedinaca-dobrovoljaca, bezbroj teritorija i jurisdikcija. Međutim u zbiru i kombinaciji svih tih podataka one vladaju novim kvalitetom poznavanja tržišta i mogućnošću uticanja na isto.
Kod internet kompanija je već moguće utvrditi kako monetizuju korisničku bazu i koliku zaradu imaju od raspolaganja gigantskim bazama podataka. Oni su zapravo najveći trgovci ličnim podacima u istoriji. Na početku njihovog poslovnog modela je dobrovoljno prihvatanje njihovih uslova poslovanja od strane običnog korisnika. Ukoliko bi se i taj segment poslovanja oporezovao, to bi moglo da donese velike promene u obimu i prirodi besplatnih platformi. Možda bi platforme ograničile servise ili bi počele da svima naplaćuju pristup. Možda bi još u većoj meri vrednijim korisnicima isplaćivale honorare.
A možda bi to i bilo bolje za nas, obične korisnike. Znali bismo da više cenimo svoje vreme i privatnost i ne bismo bili zatrpani morem neželjenih sadržaja.
piše: Aleksandar Vasić