Fiskalizovanje i oporezivanje napojnica (BELEŠKA)

 

Hrvatska je reformisala, tj fiskalizovala oporezivanje napojnica. Rešavanje ovog drevnog problema predstoji i u Srbiji, pa je svako strano iskustvo korisno.

Fiskalna politika teži da sadrži pojedine začarane krugove u kojima je teško pomiriti doslednost i pravednost oporezivanja sa društvenim tradicijama. Tako je u nas ugostiteljski sektor u hroničnom grču zbog neprepoznavanja bakšiša od strane države. Bilo koja neprijavljena količina novca koja se zatekne unutar ugostiteljskog objekta je prestup za koji su moguće ozbiljne posledice.

Može li se napojnica smatrati malom ličnom nagradom i zanemariti kao prihod? Pa i ne baš jer se dobija svakodnevno i u zbiru je veliki deo zarade radnika. Dobro, ako je realno zarada, onda je treba oporezovati (visokim) porezima na zarade? Pa ne baš jer je bakšiš u suštini potpuno proizvoljna i lična nagrada za dobro obavljeni posao, a i ugostitelji realno žive od toga, takva je tradicija, šta ćemo ako nam zatvore kafane 🙂

Rešenja ovog problema su širom sveta uređena u rasponu od precizne regulisanosti (pojedine zapadne države snažnih poreskih kultura) do mudrog ignorisanja. Evo Britanije:

  • Kraljevstvo prepoznaje da se 160.000 preduzeća tj preduzetnika bavi uslugama u kojima se daje napojnica;
  • Potrošači ostave 6 milijardi evra napojnica godišnje. Kraljevstvo je zato propisalo da je to prihod koji je radnik dužan da prijavi ukoliko ga sam uzima, a poslodavac da automatski obračuna porez ako ga on ubira i prosleđuje radnicima;
  • Pošto je raširen običaj da radnici između sebe odaberu jednog koji će da raspoređuje napojnice na nivou celog objekta, taj mora biti prijavljen poreskoj upravi i voditi preciznu evidenciju;
  • Napojnice nisu deo minimalca;
  • Ukoliko radnici sami ubiraju bakšiš ne plaćaju doprinose i PDV;
  • Ukoliko je radnik sklon da zaboravi ili potceni obim ovako stečenih prihoda, poreska uprava je sklona da sama proceni visinu takvih prihoda i razreže;
  • Postoji kodeks ugostitelja koji kaže da objekat treba da jasno saopšti mušterijama kakva je politika naplate „servisa“ i kako se napojnice dele.

Sad Hrvatska. Do sada su se napojnice oporezivale kao zarade, a od sada će biti oslobođene poreza do visine 3360 evra godišnje po radniku. Preko ovog iznosa važi opšta stopa od 20% poreza na dohodak. Takođe će biti oslobođene plaćanja PDVa bez obzira da li su plaćene kešom ili karticom (stranci teže da sve plate karticom), osim ukoliko „servis“ nije obavezni deo računa.

Olakšanje za ugostitelje. Jedino ostaju te „administrativne sitnice“ bez jasnog rešenja: kako će se na fiskalnom računu i evidencijama razdvojiti deo za osnovnu uslugu od napojnice ako se bakšiš ne prikazuje odvojeno? Evidentiranje kojem radniku koliko i kada? Keš? Kako i čime će kupac pravdati trošak napojnice?

E, to su sitnice koje će rešavati preduzetnici i računovođe. Taj slatki administrativni teret, taj prikriveni namet kojeg redovno snosi privredna pešadija. Neće joj biti prvi put

 

piše: Aleksandar Vasić

PDV AKADEMIJA startuje od septembra!

Finiširamo pripreme za start novog sistema praktičnih obuka u primeni PDVa.

Iskustvo iz preko 100 internih i javnih obuka će omogućiti da program tačno prilagodimo rešavanju konkretnih pitanja koji se dnevno javljaju obveznicima.

Predviđeni su i in-house treninzi, mnogo interakcije i deljenja iskustava, tumačenja izmena u propisima i praksi.

Novi sajt će biti podrška polaznicima, sugestije u vezi sa programima uveliko pristižu i više su nego dobrodošle.

Registrujte se i učestvujte – uskoro više detalja o svemu.

Besplatna registracija