Hroničan problem nedostatka poreskih službenika (BELEŠKA)
Poreska uprava je pre par dana objavila konkurs za zapošljavanje 14 (četrnaest) zaposlenih. Ovakav obim zapošljavanja je simboličan u odnosu na potrebe, jer prema sistematizaciji im nedostaje više od polovine inspektora. Fali dakle, nekoliko stotina (samo inspektora) u ovom trenutku.
Pad kadrovskih kapaciteta poreske uprave nije svojstven samo Srbiji, premda je u Srbiji začuđujuće strmoglav. Već sam pisao da Sjedinjene Države sprovode zakon kojim će uložiti 80 milijardi dolara u njihovu poresku upravu, a samo ove godine će zaposliti 20.000 službenika.
Slične probleme imaju Španija, Italija, Grčka, Portugal. Nedovoljni budžeti i muka da zadrže zaposlene, starosna struktura, nepopularnost i složenost posla, nedostatak digitalno progresivnih stručnjaka.
Evo slučaja Ujedinjenog Kraljevstva.
Ocena je da britanska poreska uprava pruža nikad goru uslugu. Javnost to može da proceni i prema pomoći koju dobija od korisničkog servisa u kojem rade hiljade službenika. Broj zaposlenih se smanjio poslednjih godina, a prosečno vreme čekanja na telefonski razgovor je sada oko 20 minuta, pa mnogi odustaju od konsultovanja poreske uprave za potrebe samooporezivanja. Osim toga pisani odgovori se čekaju duže, predmeti se sporije rešavaju.
Prihodi ipak rastu usled veće poreske baze i rasta ekonomije, ali je npr broj krivičnih postupaka prema najbogatijima opao trostruko u poslednjih nekoliko godina. To sugeriše da ispuštaju krupne prestupe. Tokom epidemije mnogi službenici su bili usmereni na rešavanje masivnih subvencija. Slede izbori i opozicioni Laburisti koji su favoriti najavljuju da će zaposliti 5000 ljudi.
Ovaj svetski fenomen se može tumačiti na razne načine, u dijapazonu od oklevanja i nadanja da digitalizacija potpuno redefiniše kadrovske potrebe poreskih službi – do namernog „izgladnjivanja“ službi od strane političara, uticajnih i bogatih grupa.
A ja bih voleo da se kod nas povede rasprava o nivou usluge. Vremenom sve veći broj poreskih obaveza samooporezivanjem utvrđuju sami obveznici. Promovisano je kao olakšanje. I jeste, ali kome. Obveznicima je nametnuta dodatna obaveza, a ništa zauzvrat nisu dobili.
Kako stvari stoje, u našoj Poreskoj upravi teško je očekivati značajno brojčano i kvalitativno poboljšanje kadrovskih kapaciteta. Neka država misli o efikasnosti naplate, ali koliki je trošak za obveznike, građane, računovođe koji gube silno vreme i energiju čekajući informacije i rešavanje predmeta od PU?
Automatizacija neće doći baš sutra, pa i tada će biti neophodni živi ljudi za kontrolu sprovođenja propisa. Ako je teško „proizvesti“ kompetentne i lojalne stručnjake za složena poreska pitanja (a jeste) šta stoji na putu lansiranju brojnih video tutorijala koji objašnjavaju pojedine postupke pred PU? Da li je toliko teško formirati korisničke servise koji bi u mnogome olakšali standardne radnje korisnika pred Poreskom upravom? Čat botovi makar?
Ili je došlo poslednje vreme da ljudi ne žele ni siguran državni posao.
piše: Aleksandar Vasić