Izbor novog pape

Izbor novog pape je više od ideoloških opredeljenja. Najveća organizacija na svetu raspolaže sa oko 9 milijardi dolara aktive, ne računajući neprocenjive nekretnine i umetnička dela. Porez se ne plaća Italiji, a transparentnost realno ne postoji.

Uređenje Vatikana je takvo da šef države po definiciji ne može da pogreši.

Bergoljo je bio prvi papa koji je došao iz redova Jezuita, a zavet ovog reda je siromaštvo. Pokazivao je skromnost svojim primerom, kritikovao je trku za bogatstvom.

Prethodni papa je podneo ostavku iz ne baš jasnih razloga, ail možda ima veze i tadašnja ostavka predsednika vatikanske banke koji je govorio da mu prete smrću. Novi papa je ukinuo bonuse kardinalima koji sede u upravnom odboru „Instituta za religiozna dela“ (to je zvanični naziv vatikanske banke). Smanjio je plate kardinalima zaposlenim u državnoj administraciji za 10%. Sada su između 4- 5.000 evra.

Reforme banke i investicionog fonda pogurao je dovođenjem spoljnih finansijskih stručnjaka, istražujući sumnjivu i promašenu investicuju od nekoliko stotina miliona kupovinom stambene zgrade u Londonu. Spoljni stručnjaci su donekle rasvetlili nejasne poslove, ali su i podnosili ostavke pod raznim pritiscima.

Zbog londonske afere smenjen je zamenik državnog sekretara Vatikana (da kažemo potpredsednik vatikanske vlade). Taj kardinal Beču je kasnije osuđen na 5 i po godina zatvora, a dok čeka ishod žalbe pokušao je da učestvuje u predstojećem izboru novog pape. Novi državni sekretar je međutim, izvadio pismo kojim mu je pokojni papa saopštio da ne bi trebao da se dalje angažuje.

Papa Franja se suočio i sa deficitom tokom COVIDa od cca 50 mil USD (- 200 miiona prihoda godišnje zbog zatvorenih muzeja). Službeni ručak sada može da košta 30-50 evra, nema više primanja plate i od Vatikana i od svoje dioceze.

Poreski imunitet je idealno tlo za iskušenje u vidu pranja novca. Imajući u vidu privilegovan položaj Vatikana, koji ima i sopstvenu policiju, kao i suštinsku nestručnost klera u oblasti, teško je očekivati transparentnost i kontrolu finansija uporedivu sa regularnim kompanijama.

Ako i nisu ključan faktor, budući tokovi finansija svakako mogu imati bitnu ulogu u izboru novog poglavara katoličke crkve. Vernici vole da vide da crkva nije klub bogataša. Sa druge strane, organizacija se bori da očuva ili uveća tržišni udeo, a to sve košta.