POVEĆATI MINIMALNU ZARADU KAO JEDINO PRAVO ZAPOSLENOG

Današnji Zakon o radu predviđa čitav niz prava za zaposlene, ali se mnoga od njih u praksi obesmišljavaju. Bilo zbog loše formulisanih zakonskih odredbi, bilo zbog mogućnosti da se zakonske obaveze ispune formalno, ali bez suštinskog efekta.

Jedan od primera je pravo na topli obrok. Iako zaposleni ima to zakonsko pravo, poslodavac ga može “ispuniti” isplatom naknade od svega 20 dinara dnevno što je očigledno bez stvarne vrednosti.

Slično je i s pravom na nadoknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak s posla. Prema tumačenju Ministarstva rada, zaposleni ima to pravo čak i ako nema stvarni trošak prevoza. Po mom mišljenju, ova odredba je uvedena kako bi se legalizovala praksa isplate dodataka zaposlenima, posebno u javnom sektoru.

Tu nije kraj spisku takozvanih prava. Zaposleni ima i pravo na „naknadu troškova za regres za godišnji odmor“. Sama formulacija je zbunjujuća i neprecizna. Šta se zapravo „regresira“? Ako se uporedi sa bolovanjem – gde poslodavac može umanjiti zaradu bez ikakve obaveze da nadoknadi troškove lečenja – ispada da radnik biva “nagrađen” ako ide na odmor, a „kažnjen“ ako se razboli.

Osim što su ova prava konfuzna u svom značenju i primeni, dodatno ih komplikuje i njihov poreski tretman. Troškovi prevoza su oslobođeni poreza i doprinosa, dok se na topli obrok obračunavaju svi doprinosi. Ko je i po kom kriterijumu odlučio da je prevoz važniji od ishrane?

Ovakvom sistemu je, po mom mišljenju, došao kraj.

Zaposleni mora imati jasno, jedinstveno i univerzalno pravo – pravo na zaradu. Tačka.

To pravo treba definisati kao osnovno i garantovano svim zaposlenima bez obzira na to da li idu na odmor, bolovanje, pešače na posao ili donose svoj ručak od kuće. Zarada mora biti dovoljna da pokrije sve osnovne potrebe zaposlenog uključujući i ishranu, prevoz, odmor i lečenje.

Naravno, ta zarada mora biti veća od sadašnje minimalne zarade. Pravo na zaradu ne treba „razvodnjavati“ kroz naknade koje se tumače na više načina, već uvećati iznos zarade, bez obaveze bilo kakvih dodataka i omogućiti poslodavcima da, u okviru jednostavnog i jasnog sistema, plate radnike pristojno i transparentno.

Ovakva promena bi podrazumevala i povećanje neoporezivog iznosa zarade, kako bi se izbeglo dodatno poresko opterećenje i podstaklo formalno zapošljavanje.

 Napomena:

Ovaj predlog ne isključuje mogućnost kolektivnih ugovora ili internih beneficija, ali se zalaže za to da zakonski minimum bude:

1) jednostavan,
2) univerzalan,
3) u skladu sa stvarnim potrebama radnika