Kako ostvariti povraćaj PDVa za turiste u državama EU (BELEŠKA)
Podeliću jedan konkretan skorašnji primer jednostavnog povraćaja PDVa sa turističkog putovanja u Italiji. Italija je prošle godine smanjila minimalnu vrednost robe na koju turisti mogu ostvariti povraćaj PDV sa 155 na 70 evra. U nekim drugim zemljama (kao i kod nas) taj minimalni iznos je 50 evra.
Kupac je pazario proizvod od 85 evra. Prodavačica je pitala (čuvši jezik) „da li je vaše prebivalište van EU“? Jeste. U tom slučaju možete da dobijete oko 10 evra povraćaj PDVa, želite li da vam odštampam potvrdu? Želim, izvolite pasoš.
Mnoge prodavnice imaju istaknutu nalepnicu „Tax Free Shopping“ što znači da nude pojednostavljenu proceduru za povraćaj PDVa.
Potvrda sa računom, putnikovim podacima i fiskalnim isečkom je spakovana u odgovarajuću kovertu komercijalne firme koja posreduje kod ovakvih, turističkih situacija. Prodavnica ima aranžman sa jednom od tri ovakve firme koje „šetaju“ potrebne papire. Te firme imaju svoje kancelarije u turističkim gradovima, ali je brže sve završiti na aerodromu.
Na aerodromu, posle pasoške kontrole postoji negde kancelarija/šalter gde sedi carinski službenik koji se bavi samo ovime (upadljivo piše „Tax Refund“). Taj službenik bi trebao da „pečatira“ potvrdu i uveri se da turista zaista iznosi robu iz Italije u non-EU državu.
Putnik bording kartom dokazuje da napušta EU. Carinik gleda papire, proverava pasoš i nešto unosi u softver. Pošto je roba manjeg iznosa i pošto ih verovatno mrzi da proveravaju svaki prijavljeni artikal carinik i ne traži da mu se pokaže proizvod, mada se to podrazumeva. Kupljenu robu bi trebalo imati pri sebi, a ne u koferu. Cela procedura kod carinika traje manje od minuta. Putnik ima vremena jer svejedno čeka na poziv za ukrcavanje.
Na potvrdi/računu i dalje nema nikakvog novog pečata, niti potpisa jer je carinik ono što je potrebno ukucao u softver. Papiri se sa svojom kovertom samo ubace u odgovarajuću isto tako označenu kutiju ispred kancelarije carinika. Nije potrebno čak ni unositi broj računa, tj modalitet povraćaja novca jer je roba plaćena karticom, mada to treba usmeno reći cariniku, tj prodavačici.
Na tu istu karticu, tj na taj račun putnika posle deset dana stiže 1022 dinara. Zašto baš tolika suma u dinarima – nije nam sasvim jasno. U Italiji je PDV na većinu robe široke potrošnje 22%, što znači da se može pretendovati na maks cca 18% od vrednosti robe. Realni povraćaj je uvek manji, zbog provizije posredničke firme i zbog nekih taksi koje država i platni sistem zadržavaju. U praksi se može očekivati 12% – 15% od vrednosti robe (veći % na skuplju robu).
Ovo nije jedini način za refundaciju PDVa, ali brzina i glatkoća procesa zaslužuju da ilustraciju imamo u vidu, posebno u slučaju manje a vrednije robe koja može da se unosi kao ručni prtljag. Na odmoru se dešava da zaboravimo na ovu opciju, ili je odbacimo misleći da je posebno komplikovana, dok postupak povrata PDVa u stvari može da bude prost i bez gotovo ikakvog napora.