Kriza javnih finansija – slučaj Francuske

Makron je izgubio birače i biće prinuđen da poveri mandat desnici ili ujedinjenoj levici. Opozicija se umereno nadala da će za tri godine doći na vlast, ali sada u stanju psihološkog državnog udara užurbano smišlja šta bi preduzela za tri sedmice.

Novu vladu će, sva je prilika, činiti ekipa koja nikad nije bila na vlasti ili je u najboljem slučaju zaboravila kako to izgleda. Kao opozicija obećavali su šakom i kapom socijalna davanja i poreske olakšice. Baš to neće moći da urade. Budžet je već sad u problemu, što i jeste razlog Makronove propasti.

Nikome nije jasno šta će biti sa finansijama druge najveće ekonomije u EU.

Francuska već sada ima budžetski deficit 5,5% kojeg je namerevala da smanji do kraja Makronovog mandata na obaveznih 3% (EU). U tom cilju morali bi naravno ili povećati poreze ili smanjiti davanja.

Međutim desnica je obećala seriju poreskih olakšica za mlađe od 30 godina (njihovi glavni birači), ukidanje poreza na nasledstvo za sve osim veoma bogatih, veliko smanjenje PDVa na energente (24 milijarde evra).

Na brzinu ujedinjena levica bi povećala penzije, naknade za nezaposlene, ograničila cene ključnih prehrambrenih proizvoda kao i energenata, povećala minimalac sa 1400 na 1600 evra, plate indeksirala na inflaciju. Odlazeći ministar finansija kaže da ovaj program košta dodatnih 350 milijardi evra, da je to kompletno ludilo koje bi dovelo do sloma javnih finansija i napuštanja EU.

Obe koalicije zagovaraju vraćanje odlaska u penziju sa 60 godina (za one koje imaju dovoljno staža). Penzioneri su (bili) ključni Makronovi glasači.

Parisko tržište kapitala sa užasom posmatra slom „buržujske koalicije centra“ i poslednjih dana je smanjilo vrednost za 300 milijardi evra. Što je samo po sebi loše, ali je time postalo i manje vredno od londonske berze što je neizdrživo. Mladi lider desnice Bardela (28 godina) je brzo primio poruku biznisa i ublažio najavu radikalne penzione reforme.

Ali, kako da u ovoj jedinstvenoj šansi nadomak pobede opozicija odustane od obećanja? Hoće li zaista narušiti javne finansije rasipnim odlukama i amaterizmom?

Vrlo teško. Administracija javnih finansija Pete republike je država unutar države. U nju ulaze najbolji od najboljih studenata. I to traje 200 godina. Ministar finansija je najvažniji političar posle predsednika republike. Ministri budžeta često postaju predsednici vlade. Baratanje nijansama komplikovanog poreskog, budžetskog i spoljnotrgovinskog sistema je takoreći preduslov za najviše funkcije.

Sam Makron je završio elitnu Nacionalnu školu državne administracije i potom bio odabran u „Generalni inspektorat finansija“ – što je vrsta interne konsultantske kuće za jednog klijenta: državu. Novu vladu u tako probranoj administraciji čeka 250 novih mlađih Makrona.

Verovatno je Makronova ideja sa prevremenim izborima da omogući ne-sistemskoj vladi da bude sažvakana od stručne elite i tako se kompromituje pred biračima. Taman do kraja njegovog mandata.