Kult rasta GDPa (BELEŠKA)
Posle Nemačke i Holandija je saopštila recesiju. Dve od četiri najbogatije države EU. Za njima čitava evropska privreda broji da li ima neki promil rasta, da li ima koji promil pada GDPa.
Možda će ozbiljnija recesija tek da nastupi, a možda će se mekano izbalansirati stagnacija. Teško je predvideti makroekonomska kretanja.
Monetarni tango vodi Evropska centralna banka koja je odlučna da još jednim dizanjem ili makar nesmanjivanjem kamata obuzdava inflaciju. U tome uspeva, ali time smanjuje potrošnju.
Sa fiskalne strane, Nemačka smanjenjem PDVa podstiče sektor usluga uzdajući se da će time nadoknaditi pad proizvodnje. U tu svrhu, već treću godinu je PDV na ugostiteljstvo umanjen na 7% u odnosu na redovnih 19%. Ali to nije dostatno, usluge ne rastu dovoljno, a budžet će morati da zahvati na drugoj strani.
Pretpostavljam da pružaoci usluga nisu preneli benefit od smanjenja PDVa na kupce jer nadoknađuju gubitak iz vremena Covida. Mušterije su uzdržane usled opšte krize – potrošnja stagnira.
Zanimljivo je da je nezaposlenost u čitavoj Evrozoni na istorijski niskom nivou. (Ovo je i deo razloga zašto ne smanjuju poreze na zarade). Dobro sa socijalne strane, ali loše za privredu. Nema dovoljno radne snage da bi proizvodnja rasla i to je već strukturalni problem društva. Ili je to samo problem biznisa i političara koji ga opslužuju?
Pitam se da li je taj toliko željeni rast ekonomije vredan sve ove gimnastike i teških računica. Ceo kontinent u grču prati razvoj situacije. A možda je baš ovo trenutak da se preispita opsesija rastom po svaku cenu. Možda su glavne evropske države dovoljno stare i bogate. Mogli bi da uživaju u onome čime već raspolažu.
Vredi li trka za dva procenta povećanja biznisa ako u suštini nećemo živeti lepše i srećnije? Nisam siguran.
Ilustracija: prognoza GDP u trećem kvartalu 2023. za glavne evropske države
piše: Aleksandar Vasić