Poreska politika kao strateško sredstvo (BELEŠKA)

Porezi oduvek služe i da se utiče na ponašanje stanovništva. Ne samo da se puni državna kasa, već i da se umanje neželjena ponašanja. Veće akcize na duvan – manje pušenja.

Takse na zagađivanje vazduha – zdraviji narod. Niko ne bi trebao da nas prisiljava da poreskom politikom popravimo žalosni kvalitet vazduha? Pa ipak treba, jer u Srbiji ne postoji rasprava o predstojećim neophodnim promenama u vezi sa oporezivanjem emisije CO2 (tzv Porez na ugljenik).

1. Januara 2026. EU će početi da primenjuje CBAM „Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama“. To je porez na proizvode i usluge koje EU uvozi od dobavljača iz trećih zemalja a koji ne poštuju standarde u korišćenju fosilnih goriva. (Naziv ovog sporazuma je tipičan bezdušni EU naziv koji nipošto ne odaje sadržinu ili cilj akta. Bezličnost i hladnoća EU terminologije je za divljenje, ali o tome drugi put.) Apstraktna mera emisije CO2 takođe ne pomaže popularnosti ove mere. Siromašniji će biti više pogođeni. Anti sistemsko raspoloženje građanstva i nepoverenje među državama će rasplamsati priču o globalnoj zaveri oko klimatskih promena i zelene energije.

Ali ja bih o nečemu drugom. Ja bih o razmišljanju svojom glavom i kolektivnom negovanju strategije. Gledajte šta će biti: Srbija će verovatno u decembru 2025. doneti propise o domaćim taksama na ugljenik i olakšicama za korisnike čistih energija. Tad će to biti tuđi problem jer nam se nameće, a mi smo pravedni u svom inatu. Jao šta nam rade.

A valjda se moglo i ranije razmišljati da je naša korist da nemamo najgori vazduh u Evropi. Da se ne čudimo kako je vazduh čist i prijatan u evropskim gradovima. Da dugotrajne i neminovne procese započnemo na vreme. Neke države već trideset godina postepeno sprovode poreske mere koje ograničavaju ispuštanje nezdravih materija u atmosferu. To im se sada odlično uklopilo u globalnu „zelenu tranziciju“. Neke odavno imaju državne savete koji usmeravaju sredstva od tako ubranih poreza u korisne svrhe.

Sve i da sagorevanje fosilnih goriva nema uticaj na globalnu klimu trebalo bi ga uveliko ograničavati iz razloga narodnog zdravlja i elementarne higijene. Nije to lako, pogotovo za Srbiju koja se zaglavila sa strukturom i samostalnošću energetske stabilnosti. Ali je sve mnogo lakše ako se počne na vreme, uz dugročno planiranje i istrajno delovanje.

Tu se vraćamo na poreske politike koje su najuspešnije ako su dosledne, strpljive i dalekovide. Kad bih znao da je barem jedna od ovih karakteristika usvojena – bio bih vala znatno mirniji.

Ilustracija: “Tax Foundation”

piše: Aleksandar Vasić