Poreski dribling (BELEŠKA)
Fudbaleri su u sred prelaznog roka i to je navijačima postalo jednako zanimljivo kao i takmičenja. Samo u Evropi vrednost tržišta je 30 milijardi evra godišnje.
Vrhunski fudbaleri su postali veoma pokretljivi u odabiru kluba, ali je njihov novac još pokretljiviji. Putevi sticanja prihoda su znatno promenjeni u poslednjih 20ak godina.
Ugovorena zarada od kluba je sada samo deo prihoda. Krajem prošlog veka i eksplozijom globalnog marketinga španski Real je primenio dosetku: dozvolićemo najvećim stranim zvezdama da pored ugovorene zarade uzmu i pola prihoda od “image rights” – prava na marketinško korišćenja lika i imena. Španska država je 2005. donela “Bekamov zakon” da bi privukla bogate strane talente. Izmenjeno je pravilo o rezidenciji i omogućeno je da do 6 godina boravka ukupna stopa bude 24% čak iako stranac boravi više od 183 dana godišnje. Standardna stopa poreza na dohodak za rezidente Španije sa najvećim prihodima je inače oko 43%.
Naravno, strancima je moguće da marketinške prihode ostvaruju preko kompanija registrovanih u drugim državama, onima sa povoljnijim poreskim tretmanom. Logika je bila da se od klupske oporezovane plate plaća tekući život, a razni marektinški prihodi čuvaju za budućnost tamo negde u inostranstvu. Ti ekstra prihodi su vremenom postali mnogo veći od klupske zarade. Ronaldo i Mesi su sad vlasnici dva najpraćenija naloga na Instagramu, 600 i 500 miliona fanova.
Sa dolaskom krize, 2010. Je Španija ograničela povlašćenu stopu poreza samo na one koji zarađuju ispod 600.000 evra godišnje. Time su oni najplaćeniji dobili status rezidenata. Poreska uprava je počela da istražuje koliki su stvarni dohoci najvećih zvezda i kako to da ne unose dobit od svojih inostranih kompanija u Španiju. (Leo Mesi je prikazao svega 50.000 dolara od svoje firme u Belizeu).
Situacija je postala komplikovana, krenuli su nesporazumi i sudski procesi. Ishod su bile zatvorske kazne za legende fudbala.
Kristijano Ronaldo je osuđen na dve godine zatvora, ali uslovno pošto je kaznu zamenio plaćanjem 19 miliona Evra.
Leo Mesi i njegov otac su osuđeni na po 21 mesec zatvora, ali uslovno, uz plaćanje 15 miliona Evra.
Žoze Murinjo je platio 2 miliona evra da bi izbegao godinu dana zatvora.
Svi ovi profesionalci su tvrdili da nemaju pojma o čemu se radi, da su fokusirani samo na sportsku genijalnost ili da su u pitanju podmetanja konkurenstkog kluba. Ipak, više ne rade u Španiji.
U Britaniji je situacija ništa manje komplikovana. Poreska uprava je 2020. istraživala dosijea 250 profesionalnih fudbalera. Procenjivano je koliko su realni tokovi novca između kluba, igrača, sponzora i njegovog agenta. Agent je obično strani državljanin (pa ne plaća porez Britaniji), igrač plaća stopu od 19% na “prava na imidž”, a 45% na zaradu od kluba. Ovim pritiskom država je uzela dodatnih 660 miliona E poreza.
Tako da kada čujete da se slavni fudbaler zasitio igranja u jednom klubu i da traži nove izazove negde drugde u svetu, razmislite još jednom o njegovim motivima.
piše: Aleksandar Vasić