Revidirani BDP i revidirani fiskalni planovi

U poslednjih mesec i nešto dana objavljeni su rebalans budžeta za 2024, revidirana Fiskalna strategija za naredne tri godine i sam nacrt budžeta za 2025. Stigao je i izveštaj EU.

U svoj toj gužvi glavni događaj je ipak nova velika revizija BDPa Republike Srbije. Po treći put u poslednjih deset godina Republički zavod za statistiku je promenom metodologije obračuna povećao BDP države za 5-7%. Posledice ovako povećanog BDPa su ogromne: kako na makroekonomski pejsaž tako i na fiskalne politike.

Zavod za statistiku tako postaje glavno sidro za ekonomske projekcije. BDP Srbije je preko noći povećan za 6 milijardi evra godišnje. Javni dug je odmah pao sa 52% na 48%. Deficit je manji nego što je ranije smatrano, dakle ima prostora za veću javnu potrošnju. Penzije i plate mogu pa i moraju više da rastu, investicije će biti najveće u Evropi.

Promena statističkih parametara je omogućila (pa i naložila) da se brzo revidira „Fiskalna strategija za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027“. Fiskalna strategija je jedan od obaveznih planskih dokumenata države. Obzirom koliko se često i naprečac menjaju, ili se i ne donose, ove planske dokumente je neracionalno smatrati strateškim.

Što ne znači da ne sadrže stvarne planove i realistične prognoze za narednih par godina. Očekuje se opšti rast od oko 4%, a rast javnih rashoda će biti i veći od rasta BDPa. Ciljaće se deficit od 3%, što je više nego što je ranije planirano i gornja je granica prema pravilima EU.

Javni prihodi bi trebali da u naredne tri godine rastu malko sporijom stopom od rasta BDP. Sa sadašnjih 40,8% došli bi 2027. godine na 40,5% BDPa. PDV će imati malo veće učešće u prihodima, sa sadašnjih cca 10,0% na 10,4% učešća u BDPu u 2027.

Država od januara 2025. predviđa intenzivnije i lakše zapošljavanje u Poreskoj upravi. To će biti interesantno videti znajući sve postojeće probleme: jedan od njih je i nerešen sistem plata i zapošljavanja u javnom sektoru koji se (ne) rešava više od deset godina, a i neće se rešiti u naredne tri.

Posebno je zanimljivo da se revidirani statistički podaci za BDP odnose na period od 1995. – 2023. što donosi i drugačije tumačenje prošlosti. Npr, prema tadašnjoj metodologiji BDP je 2013. bio 32 mlrd evra, a posle tri revizije danas se ceni na 38 mlrd evra. To bi značilo da javni dug, deficit i npr učešće penzija u BDPu tada nisu bili toliko nepovoljni.

To bi značilo da možda nismo morali toliko stezati kaiš. Što me podseća na izreku „Život će ti sigurno dati odgovore, ali tek pošto promeni i pitanja“.

piše: Aleksandar Vasić